Pastir

274

кош Ге сво 1 ски радио о срећи и напредку Срби1е? И ах! одузе се и уграби у цвету свошх зрелих година, своГе наС боље снаге когу беше посветио своме народу! НиГе умео да цени важност и значаг свога доброга и побожнога цара онаг стари израиљски народ док цар беше жив међу њима, а кад он умре, онда заплака и старо и младо, онда закука сва земља његова. Но доцкан плаче народ, позно кука земља израиљска, с ко1ом у дружено вапиГу, Гадикугу, плачу и пророци божиш , Гер они оплакугу позно жалење народно. А шта да рекнемо теби српски народе, кош си загедно с нама пролио толике сузе за незаборављеним књазом Михаилом? Да ли да оплакугемо велики губитак, или да оплакуГемо своГу немарност, свогу злу судбу, ко!у платисмо тако скупом жртвом — смрћу књаза Михаила? Изненадним громовитим гласом, да 1е књаз Михаил глава народа у топчидерском кошутњаку убиген, ми бегасмо тада као онаГ кош са обале валовите реке гледа како мутна вода носи сво његово благо, а он изненађен, упропашћен, ожалошћен без сваке могућности да поврати своге благо, горко оплакуге свог велики губитак. .. . Прекрати се живот ономе, кош ге свошм бригом подигао и оснажио народ своц кош Ге покретао силе народне на озбиљни рад, кош Ге пронео по свету громке звукове славе српске. Књаз Михаил беше радост и надање, беше утеха и љубав, беше понос и дика народу, беше бранитељ, чувар права народских, па с њиме — какви беху светли изгледи за напредак, славу и поштовање народно? Но гле, изненадна и грозна смрт књаза Михаила, у часу све измени, мрачна и тешка осећања обузеше срце, црне мисли морише душу нашу када видес^о да Ге књаз Михаил већ у гробу.