Pastir

281

чи!у сопственост присва!ати. Но заповест „не укради“ — стои у тесноГ свези са многим другим суштаственим дужностима нашим, а наГтешње Ге скопчана са оном дужношћу, по ко101 смо дужни љубити ближњег као самог себе. Хришћанска љубав недозвољава никаквим начином чинити зло ближњем. ТТТта више савршенство ове љубави захтева, да и свошм неприГатељима добро чинимо. Та иста љубав налаже нам да се бринемо о имању свог ближњег тако исто, као год што се бринемо и о своме, да га у целини сачувамо. (1 коринћ. 10, 24.) Љубав хришћанска захтева од нас, да смо не само праведни и некорисгољубиви у одношењу према другима , но да се и жртвугеМо за њих. Све ово, што закон љубави захтева, затим спокогство и благостање како поГединих лица тако и читавих друштава, лопов нарушава свогом гнусном крађом, и у таком ге случагу лопов нашемилосрдниш непригатељ благостања свошх ближњих. ТТТто 1 е ближњи стекао с тешком муком борећи се с разним препрекама, то лопов краде од њега без муке; што Ге ближњи сабир’о кроз толико време, — то лопов украде за неколико минута. Што ближњег когата Бог зна колико много дуката, то лопов прода 1 е за неколико гроша. Што Ге ближњи стекао да осигура свогу породи цу, да помаже сиротињи, да даГе у храм божш, то лопов све брзо расточи за пића и развратна дела, на вред себи самом. А међу тим породица, когу су они покрали, долази често у нагвећу сиротињу, и трпи велике муке. Лопов, осем тога што краде имање свога ближњег, 1ош га лишава спокогства и безопасности, узбуђуГе у њему неповерење према другим људма, рађа у њему еумњу и подозрење према људма невиним и напослетку постаГе узрок његовог незадовољства, страха, жалости, болести и многих других беда. Крадљивац наноси штету, не само оном човеку кага 1е покрао, него и целом друшству. Он руши битне и наГглавниге основе друшствене: поверење спокогство и безопастност и