Pastir

313

Но ни1е се само овим ограничавао живот првнх хришћана. НашевиниГа задовољства њихова освећаваху ее молитвом, послови њихови, праћени су певањем исалмова и химни; шта више, и њихови домаћи одношаш нису били лишени религиГозног елемента. Религи1а беше душом целог њиховог живота. Ово не беше какво маГсторско произведење, или продукт размишлења, већ непосредна изГава ирвих радосних дана младости, новог религиозног духа, и нехотични излив препуњеног срца , коме се у вери у Исуса Христа одкрио беше цео свет блаженства. Ми нисмо у стању да представимо то чуство ко!е обухваташе прве хришћане. Ми смо провели наш живот у хришћанским предањима и Формама; за коге први хришћани и незнађаху_ што Ге проницавало њихову душу, и произвело преврат у целом њиховом суштаству, то Ге на против за нас навика; и ако ми по неки пут о том размишљавамо, то ми нечинимо с том намером — дал Ге могуће да се како-год од те навике ослободимо. Таква ге срећа свшу великих истина! На њих не престанце гледагу равнодушно. То преимућство из првих векова хришћанства, преимућство коме треба завидити, састогало се у томе, што ново начело, ко!е уђе у духовни живот људи, 1авља се са оном првоначелном вежешћу и радошћу, кош ге се подпуно уверио о свом успеху, кош влада човечанским умовима, и стара се да их обогати новим усхићењима и силама. (Наставиће се.)

0 стању нашега свештенства. (Наставак.) У новиГе доба Гако се у нашог домовини води брига о том, како да с науком што брже и боље корачамо. Ово племенито предузеће узноси сваки Србин са захвалношћу ирема покретачима тога еветог дела. Иа пре-, ♦