Pastir

337

ЗапитаГмо себе кад би наш брат сељак, кош зна читати, Гер Ге у школи био , зажелио што делосно прочитати шта би му пружити могли нз своГе књижице. ? Ха мислим ако би се какво дело Рашћево о економиГи, Доситигево или чича Срећка десило, а ако не, оно би боље учинили да му ништа недагемо. Хер полезниГе, нарочито за сељака да незна него ко1ешта чита и дозна, а то с тога што нше извежбан књижевном пољу да може погедини цвет његов по мирису распознати. У школи уче се деца читати и писати и рачунати, но кад изађу из школе за две три године све побораве, 1 ер у школи добивено знање не само новим не богате но и оно неповторава1ући изгубе. Зато се од сгране садање просветне власти и покренула живо учебна радња у повторним школама, из ко1е без сумње по науку и знање морагу нонићи повољни резултати. И ову племениту радњу обгрлили су свогски како учитељи тако и браћа наша свештеницц, кош озбиљним заузимањем у овоГ години живо суделоваше у овим живим расадницима просвете, и ако му ге положаГ мучан и дужност озбиљна. То Ге гедан доказ више, да ге наше свештенство вољно и готово свима своим силама послужити свему што ге племеиито и што у животне интересе народа засеца. И кад оно при овако скученом и жалосном положагу свом на у напређењу свог народа ради колико би већма оно настало у извршсњу свега што се од њега очекуче, кад би и његово стање колико толико иоболшано било. Без добри књига, ваљаних свештеника и учитеља, нема од нросвете и напредка народњег ни спомена. Све остало остаГе само добра жеља оживотворена у слову али у делу не. Да се пак то постигне треба положаг свештеника у то стање довести, да се за ова звања грабе људи отличних да ровања и способности, те да се гедном ирестану рачунати за уточишта „сириха и оукогихг.“ Торбарење и свакидашња прошња свсштества неможе се никоме допасти, нити Ге ова1