Pastir

345

одређена 1 е плата, сваком чнну по различним струкама опред1елена 1 е награда нз касе: на сваког се имадо призрења, 1ели сам он нуждан — само не на Гедно мирско и монашско свештенство, дакле само не на онаг чин, кош Ге свагда у главно! мери нуждан на и нужднш него ма кош други чин; само не на онаГ чин, к.јш Ге свагда био с народом и у народу и кад други чинова нте ни било. И тако мирско свештенство како 1е орало, сегало и уопште сав тежачки посао радило под турцима, тако ради и данас. На тога приморава нужда, 1 ер жива душа много треба а парохта толико недоноси. Док су монастири по нужди били школа за оне кот желе ступиги у чин свештеничви, могло се и о мање трошва проћи, а сада млого треба, па нте ли принуђен тужити се власти за неиздани бир, или за неплаћање свештенодГеттва? нте ли принуђен тражити бира и наплату за свештенодгеттва и од сироте удовице, кога има ситну децу на врату ? . . Но представите себи љубезна браћо! вако би то лепо и удесно било, кад би се целом духовенсгву знала његова известна годишња плата! кад би на пример, окружни протогереи имали илату равну предтедатељнМа окружним, варошки равну члановима судова окружни а сеоеки, кохи не живе као варошки о готовом новцу, могли би и мање имати. Тако исто и монастирима и то по већима до 600 талира а помањима до 200 талира! Представите себи, како би било лепо кад би се народу казало : да од сад нема ништа плаћати ни монастирима ни мирским свештеницима, ни за зламење, ни за крштење, ни за венчање, ни за опело, ни за три парастоса у години. ни о славама за водицу, ни о заветинама за литту и водицу, натосле ни да вира давати неће. Духовенство би радо и весело чинило своГу дужност, знахући за своху известну награду из касе, и тим би престале досада шње расире и парнице око наплате, престале би и жалбе шнединих лица да Је свештеник узео више него што пшце