Pastir

337

невуку за собом тако важних (тосљедица. Друга те то ствар у животу друштвеном или ти државном! Там се и мање погрешке дубоко записуту, и намте се дуго н замного; а ните их лако ни заборавити, 1ер скоро свагда вуку за собом хрђаве посљедице. Што се тиче вас лично, — ми не мислимо да би ви и када могли пасти у погрешку у новог служби вашоГ због недостака потма о реду и послушпости према наредбама; 1ер то би био Гаван доказ, да сте заборавили на свот позив, да сте чланови онога сталежа, коме Ге и био и биће свагда у животу главни наслон закон и послушност према закону. У осталом и сам живот и нови погледи ваши, коти ће вам се издана на дан све сташтне нри свакоГ радњи вашот отварати, — 10 ш бољеће вас уверити, како те важан у животу поредак и строгост у вршењу закона. Но младим људма, кош излазе из нашег завода иредстош друга Гедна опасност, у кчну често падаГу многи; овим хоћу да кажем то, да већина наших богослова има1у детињски поглед на науку. Дете учи не зато, што осећа иотребу и корист од науке; оно учи зато што мора. Научило 1е сво 1 урок, оно забацило књигу на се игра. Опако се нешто догађа и код шнединих наших богослова. Изашао из школе—па свршио науке. После школе већ га ништа више од науке не занима: ни успех просвете до кога долази ниука; ни жива питања, коГа иокреће сувременост, па ни сопствено његово благополучме, ксне би он без сумње могао очекивати од даљег и непрестаног усавршавања. Он се заустави на том што ге из школе изнео, а неће ни да зна, да никаква школа нити ге могла, нити 1е примала на се ту бригу, да преда човеку сва знања, к<на би му била нужиа за цело време његова живота. Школа само тек развма природне способности, даге по на1бољи нравац, снабдева оеновним истинама и правилама, приучава труду, васпитава љубцв к истини , и развма вољу за умствено и наравствено *