Pastir

373

и негова судба на боље окренути. — Кида ће побожни народ српски, доћи до те увићавности да и своге свештено служитеље боље награди. и убрише тешке сузе њиовим сирочадима, ко!а се потуца1у од немила до не драга. Ваљда кад свему има крага, биће и овом стању краћ Надежда сваку живу душу крепи. (Наставиће се.)

Чудеса архнстратнга Мнхаила. У месту Колосу области фригиског близу Терапоља бегаше храм с-в. архистратига Михаила, код извора воде чудотворне, од коГе су млоги болесници добигали оздравлење. ТаГ извор беГаше Гош бољи од Силоамског купатила, у Силоамско купатило силазио Ге анђео господни 1еданпут у години, и узмућивао воду, и само онаг кои Ге први после узмућења воде улазио добигао Ге изцГелење од свошх болести; а од чудотворне воде, коха Ге била код храма св. АрхистраМихаила изцгељавали су се сви, како први, тако и последњи, кад су само с правом вером долазили. Код Силоамског купатила беше станиште, за оне кош очекиваху оздравлење^ Гер млоги кроз 20 — 38 година чекаху, па тек Гедва Гедном дочекаГу да получе оздравлење; а од чудотворне воде са светог извора цркве Архистратигове, добиГали су болестници оздравлење и у Гедном дану, па и у сату. Постанак тог чудотворног извора био Ге овакав: Кад већ густа тама млогобожиГа покри скоро сву Васишну, кад се људи клањаху разним стварима, а не Гедноме и истинскоме Богу, онда баш невгерници признаваху за Бога неку страшну и велику ехидну, кога се налазаше у Херапољу, и њеном сатаниском преваром беГаше сва та околина оманута и заслепљена, и сви Ге обожаваху. Безбожни и невГерни људи чували су ту ехидну у храму закључању, кога су направили у спомен и част њену, приносили су ГоГ млоге и