Pastir

388

поведагу науку, коГу ми, као римски поданици. неможемо да слушамо." Народ се узбуни, и старешине, без икакава суда, заповеде свирепо избити Павла и Силу, па их потом затворе у тамницу. Затим их окугу ланцима, прикуГу им ноге за пањеве, и строго заповеде чувати их. Дпостоли, надаГући се тврдо на благост и силу Господа, не клону духом, но трпељиво подносише заточење свогеХедне ноћи они су се у тамници молили и песмама слави ли Бога. Њпеданпут, око пола-ноћи, земља се страшно затресе врата се на тамници отворе и спадну окови са заточеника. Стражар, кош Ге спавао, пробуди се, и видећи, да су врата отворена, помисли да су заиста заточеници побегли. У страху том он се хтеде убити, но Павле га умири рекавгаи: „не чини себи никаква зла, ми смо овде.“ Тада стражар, познавши силу божиГу, падне к ногама апостола и повиче: „Гоеподари мои , шта ћу Га да чиним, да би се спасао ?“ „Веруг у Господа Исуса Христа, па ћеш се спасти,“ рекну му они* Стражар одведе апостоле к себи, опере им ране, и саслушавши од њих слово божиге крсти се са целом свогом породицом. Међутим старешине. без сумње устрашивши се земљетрееа, издаду сутра дан заповест да се одпусте заточеници; но Павле одговори: „Нас су, као грађане Римске, [авно били, затворили без суда у тамницу, а сад хоће таР но да нас одпусте! Нека дођу саме старешине да нас осло. боде.“ Старешине се Гако уплаше, шта су учиниле; 1 ер су се грађани Римски користили особитим преимућствама": они су увек могли захтевати суд од Кесара или императора, и њих ни1е могуће било казнити без суда. Због тога еу породице и целе вароши често скупо куновале нраво на Римско грађанетво. Павле по рођењу беше Римиски грађанин. Старешине сад саме дођу у тамницу, извине се пред ипостолима, и бо. Гећи се, да не падну у какву беду због њих замоле их да се удале из вароши; они то и у чине но нашре отиду те се виде са Дидиом и веругућима.