Pastir

390

Атина Ге била наГзнамешгапа варош у ГрчкоГ. У то време Грчка беше нашбразованша држава у свету Атина 1е била средсреда науке, мудрости и вештине. Школе Атинске свуда су се славиле; са свшу страна долазили су да слушаГу атинске мудраце: и становници Атине преузногааху се што 1 е варош њихова од самос основа њеног посвећена била бо. гињи мудрости, Минерви или Атини.

Опис Манастнра Дужи е Тврдоша у Херцеговини

Сад ћу описати у кратком нацрту судбу Дужског манастира, од тог времена, од кад Ге он постао уточиштем гоњене братше Тврдошке, па до дана данашњег. На жалост податци су не пуни особито за прву половину ХУШ века. Ми знамо само, да ге у 1709. год. проигуман у Дужима био Симеон , у 1721. год. избран Ге био за игумана Висарион; у 1744. год. Арсенше Вушвић. Та1 Арсенте био 1е врдо ревностан и трудољубив, он ге купио за манастир неке земље, и раширио ге манастирска здања. После њега за игумана постављен ге био Стеван Милутиновић 1750. год. а по узвишењу његовом на степен митрополита постављен ге Григорте 1763. год. а за овим Максим игуман у 1767. год. За време његово Геромонах Симеон Куртовић учинио Ге много добра монастиру, засадио Ге велики виноград, кот постот до дана данашњег; начинио ге на р. Требиници у селу Биочу воденицу, кога и сада сваке године доноси ман астиру до 1600 ока брашна, а такође близу цркве врло дубоки бунар (густтерна Љтински сГтегпа), кот 1е врло иолезан за манастир. Он непресушуГе и у натећоГ суши и ради чистоте у њему држе рибу. Таг Симеон био Ге рођени брат ч^веног у своГе време Трестанског трговца Тована Куртовића, кот ге у 1779. год. приволео њега, да се пре-

(Наставике се.)

(Наставак.)