Pastir

435

Христу. Христиганска мудрост мораза се чинити као безумље и Епикуре1цима и Стоицима. Први привезани будући Гако к земаљским благама и насладама, нису могли слушати радо реч о крсту, сугети земаљских блага, и о радости духовног. Наука Стоика била 1 е такође противна христтанско! истини; гер она се оснивала само на сили и достоГансту човека, и нте признавала, да човек потребуГе вишу помоћ. Но како Ге било Стоицима да приме реч о смирености и ка1ању, о епасењу, не своим сопственим праведним животом, него смиреним надањем на Христа искупитеља ?! (Наставиће се.)

Исторта православаог калуђерства с погледом на садашњост. (Наставак.) Ми несмо намерни да сада побтамо ове разлоге они су без сумње, у млогоме истинити. Но у исто време ми неможемо а да не кажемо своГе назоре односно оних лажних по1мова о калуђерству кош нераздвагаГу калуђерство од добровољног одречења, од брачног живот по п ов1ету“ У само! ствари може ко и неступати у брак и остати у дгевству — и опет зато не бити калуђером, ма да се безбрачност сматра као Гедан од првих и необходних услова калуђерства. Било нашосле какому драго, на сваки начин ми се нећемо преварити ако кажемо, да Ге оваквих људи било у самом почечку хришћанске цркве, а што они онда несу обраћали на се велику пажњу, то Ге опет зависело од других узрока, а на име: што при обилатим духовним даровањама, каква су у прва времена имали присталице хришћанске религте, при ревности њихоВ 01 у испуњавању свош обвеза, лица коГа су се сама добровољно одавала подвизима, несу се тако одељавали од света и узвишавала над осталим. Без сумње, овоме ге на1више допринело то, што они сами несу желели да свет зна за њиова дела.