Pastir

429

чланство у конзисториш или проФесуру а само се одликуГу титулом протогереГа. Па зато ћете често код њих видети у ГедноГ по већот вароши, као наприлику у Шневу или у Москви по 15 — 20 протоГерега, од кош 1 едан или двошца врше адмистративне послове а други, као што реко смо, само су титуларни. Крст о врату — то Ге такође суштаствена принадлежност протогерешма. И они то добиваГу такође с протинством. Но крст се даге по кад-кад и отменишм свештеницима, па и настогатељима манастирскпм у јеромашком чпну, премда врло редко. Набедреник пде с крстом, а редко да се кад коме да1е сам за се. Митру добиваГу сви архимандрнтн без разлике и служе у овог као и архтереш. У изванредним случашма , даГе се она и протоГерешма. У КиГеву до скора Ге био нротогереГ Скворцов, кош Ге служио у митри, а сада се тим знаком одликуге прота РаГевски, кош служи прп руског цркви у Бечу, и други неки. Жезлом архиГерешким одликугу се погедини , веома заслужни архимандрпти, као напрплику Ректори духовни академта, НастоГатељи лавре печерске, Троицке п т. под. Наш србин, кад би видео оваквс архимандрите да служе службу у цркви, а не би знао ко су, примио би их за праве архиГереге , 1ер се по спољном накиту ни нагмање од њих неодликугу. Ми опет повторавамо: да смо противни сваком овом спољном одликовању; но кад то већина хоће и налази у том неки наравствени подупирач да боље стош и корача у наравствености: онда незнамо због чега се не би могли завести и код нас и ови други , овде наспоменути знакова одликовања ? Поред тога што су онн врло скромни и што да речемо доликуГу свештеноме чину, они имаГу Гош ту пртатну страну, што се свакад шаљу извесноме лицу с грамотом од светога Сннода, у коГ 01 се наспомињу све по реду заслужна лица коме се оваг или онаг знак шаље. Знакови ти по смрти лица, коме су подарени, не остаГу породици , него се враћаГу тамо одкуда су и послати , као што то бива и с орденима световнпх лица; но зато остаГе породици она грамота (писмо) кога на векове може служити на понос породици, да Ге имала оца, стрпца, или брата с овим или оним знаком одликовања. Код нас, ако се неварамо, неизносе се од стране сабора архтерешког ничте заслуге на папиру , већ му се просто пошаље погас или набедреник, па нико незна ни зашта, ни кроз шта. По овоме већина бољох свештеника, добивши таГ црвени погас, и неносе га; 1 ер се чисто бо1е , да га коих запита: дал ти ниси то сам