Pastir

513

чином успео да придоби1е у свештенству приврженика за се. После многих царских молбеница, пуштен би из тамнице поменути владика и псврати се на Гепископску столицу, когу заузме изнова уиочетку Априла 1642 г. Али се не Ге користио дуго њоме, гер 1е по заповести истог семиградског кнеза опет бачен у тамницу и лмшен целог имања што припада његово 1 столици. Молбе цареве да се ослободи заточеник по други пут и да му се поврати столица с њеним имањем, бише одбшене као штетне; и само се у толико успело што Ге се љубимац царев ослободио тамнице, али му 1е забрањено да у напред опет заузме свогу 1епискепску столицу. Цар Фердинанд Ш. сажаљевагући изгнаника и несрећног владику, те му одреди место пребивања у Калову граду сабољшке жупаниге и заповеди (рад уживлења његова) да му се да ге годишње из драсавне благашице по 200 рашских Форината. Али му за то утрапи дужност да распростире унигу по областима царским. Негледећи на то, гато му 1е цар толико давао плаће и наредио где ће живети, он се Ге шш за цело надао да ће га повратити у дужност 1 епархшалног пастира, али ге лишени владика не доби, већ умре у месту свога пребивања 1648. године. Значашо 1е, што се називље ВасилиГе Тарасовић у царским граматама патртархом мукачевским. Вероватно 1е да су га одликовали том почашћу са његова усрђа у распростирању униГе. УниГа 1е већ толико усиела за његова наследника Петра Партентева, да су могли свештеници водити Гавне договоре о примању њеном. Како немамо других доказа, што се тичу открића мера употребљених, те да се склони свештенство на уншу, то се овде морамо да ограничимо подацима црољеним из грамата, што их ге скупио поменути Ханићше Базиловнћ и ставио у своГе дело под насловом: „Вгечч.ч поХШа ('ипбапогнв ТеоЗоп КогјаХоуИз." Осем монаха Петра Партентева, кош 1 е постао до послетка владиком, био Ге Гош главни чинилац ширења унте *