Pastir

526

па их ником и не 1ављати већ остати при њима и држати их се?! Нше ли то и цељ гавности , да се људи мењагу с мислима и примагу оно што Ге боље?. . Хадни ли су људи кад у бушог страсти хоће да што бране! Невидите ли г. Петровићу, да пунећи оружте освете и пуцаГућн без разбора обрљасте њиме свог сопствени образ ? . .

С Л 0 В 0 НД ДДН РОЈјЕЊА КНЕЗД СРПСКОГ М И Л А II А ОБРЕНОВПИА I V. 10 Августа 1869. године у Аозници *) У потамнелог ДушановоГ царевини после четире столетног ропства, заблиста слобода гедном делу народа српског. Заставу слободе изнесе код Таковске цркве 1815. г. велики Хунак српски Иилош Овреповик I. и позва борце за слободу, да под овом светом заставом, или слободу створе, или као народ достоГан свога имена, изгине. За кратко време ова, победоносна застава обгави Српству, да сила Турска снуждено оборивши главу оставља земљу српску, у кошг толико година аговаше и благоваше о зногу народа српског. Кнежевини српског сину сунце слободе. Србин поста господар куће своге. Од тог времена СрбиГа, наврши нешто више од пола столећа, ових врлих бораца редкост ге међу нама, ал оста застава, оста жеља и аманет Милоша и његових другова: под ову заставу, Боже, прикупи нам, сав наш мили народ српски! Синови српски, узданицо наша, заставу ову у красите делима Гунаштва, љубављу братском, узагмном слогом. па ће доћи скоро општп васкрс слободе целог народа српеког. — Мисао ова поста светиња народна, он Ге храни и гаш у грудима нараштага свога. Свакидашњи чувар ове свете заставе, овог отачанског аманета, народ рече да буде Овреновић. Па и у овом времену, народ ге

*) Говорио ДимитриГе Поповић свеш. Ковиљачки.