Pastir

547

роду, не би се заиста он делити и заводити дао себичњачком цели великаша свошх, него би српском свешћу наоружан, мушки одапрео се грамзивости њиховог, и остао уГедињен и 1ак, као и за Душана , што беше. Но хвала Богу, што ма и подељени, после толиког страдања ево опет остасмо Срби. А ово доба, коГе има, да даде нова полета душевном цветању народа српског у толико бар затече Србина свесна, да Гасно већ погмити може, шта просвета важи, те тога ради већ, као што видимо , и достошу пошту одаге онима људма, кош по племенитости душе своге бесценим умљем проносећи и подпомажући просвету у народу своме, толико се уздигоше у њему, да му посташе узор мужеви и стекоше лепо име, име родољуба. Дао би Бог, да данашњи дан, као преображаг Господа, буде и преображаГ народа српског, те са лепом вером православном, да епош и просвету, и буде оает велики , као што Ге негда био.

с Прешедба на пнсгао патртрхово. (Продужење.) Истина, да се гезанђеље брине нарочиго о спасењу душе наше; но да ли Ге нужио да се оно брине и о том, о чему се човек и сам по себи, без икаквих наставлења и побуда, брине и сувише? Нико нше неприштељ своме телу, вели апостол Павле, него га храни и греГе као и Господ цркву (Ефес У. 29.) Ова примедба апостола, нарочито ове последгве речи Гасно и одсечно говоре, да учење Христово не само непротивдегствуге већ иде и на руку нами нашем телу. А кад апостол у другоГ посланици наговешћу Ге рДСПИНАТН ПЛОТВ СКО10 со стрлствми и ПОХОТКЛШ (гла. У. 29:) то овде реч пдотв има еасвим други значап Плотн — то Ге наељедствена од прародитеља наших исквареност природе наше — зла сила, или наклоност, кога нас