Pastir

648

Арсевиге Чарнсневић беше на реду 21. од народних пећских патртара. Он остави свогу постоГбину су 37000 српсвих породица и насели се с њима у Угарсвоц а смести своГу столицу у Карловце, где бегаше и унашовиГе доба столица српске патриГарши1е (а сад?) Свега бегаше 35 патршараха на патриГаршиш у Пећи. Последњи беГаше Хаџи Калиник, родом грк (1765.) Па и Гепископсве столице постадоше иолаво пленом Фанариоско — грчкога свештенетва, коГе се беше наГмило да служи Султанима те у том правцу управљаше и српским дигецезама, и то гош на жалост све до данас чини над раГом у Босни и БугарскоГ. Свештенички ред имадташе доиста у српским областима важну улогу. У своме владању (почетку) могла би се доиста српска држава назвати теократском (свештеничком.) Српски кнежеви се обично у старости калуђерише. Тако учини и Стеван Немања што сагради монастир Хиландар у светог Гори. На његову молбу, поклони цар Алексше нову зграду у сопственост српским кнежевима. Нико, па ни сами старешина свете Горе не смеђаше се мешати у његове послове. У овоме монастиру свети Сава, пошто му умре отац под именом св. Симеуна, деГствоваше за словенсво монаштво на исти начин, као-год што Ге пређе Танасше за грчко. (Гас, стр. 14.) У св. Гори сгединише се оба елемента (живља) само с различитим тежњама. Св. Гора доби с тога за оба народа веливу значишост , коГа се све до сад у неком одношаГу живо одржала. Свештенство беше у сваво доба главна узданица српским краљевима и царевима. Оно им евошм упливом помагаше да се обогате, оно их проглашаваше за свеце, ма да и зла владања бегаху, а с тога Ге свештенство наГзнатнишм повељама награђивано. *) Грађанство по готову *) И тако, по мнењу Каница духовенство гради људе свецима и гради кога хоће. То Ге оно, што смо ми Гош Гедном приликом споменули у листу нашем, да већина световни људи иначе добро образованих неразумеваГу дух и смисао наше религиГе,