Pastir

682

влења живота по духу, они се удаљаваху у пустињу, и тамо су проводили усамљени живот. Но не просветлена слобода, не. знадшаше куда Ге водила човека: она 1е се свуда обзирала ? и различним спољним преградама стараше се да сачува мзБрану општину ^есееку од наравствене заразе кога 1е свирепствовала у сувременим поколењима. Отуда се и гавише обичаш и избор таких срестава за очишћавање и освештавање, ко1а су у стању била усмирити узнемирену савест ГесеГа. Овако одељени од света, и борећи се са свогом плашљивом савешћу, са свошм узким погледима на ствари, са свошм подвизима, 1 еееш представљагу такав род људи, кош започињу духом^ а свршавагу телом, или другчиге , — људе , кош се стреме духовиог слободи, а затим пада^у у духовно робство. Тосиф Флави1е , уз поменуте три секте, успоређава и четврту, коГу основа неки Туда галилеГанин. Но ова Ге секта имала политички значаг. Они кош принадлежаху овог секти, веровали су све оно што и Фарисеш, али су у нечему били измакли од Фарисега, а на име у томе, што су тим веровањима придружили гош и политичке тежње, — т. Г. они заступаху слободу и независимост Гудешког народа, и осем Гедног Бога , нису хтели ни да чугу ни да знаду за другу управу и власти. Овакове мисли о независимости худегског народа, често биваху узроком, те су људи ове нове секте долазили у сукобе с туђим власаима, па и са онима, кош управљаху Тудеом. Преиспуњени овим народним Фанатизмом, они су са чудном енерђшом упуштали се у борбу са оном силом, коГа далеко већа беГаше од њихове, и пре су се саглашавали да животом жртвучу, да подвргну себе, своГе другове и рођаке наГвећим мукама и каштигама него да признаду ма кога од људи свошм господарем. Тосиф ФлавиГе чуди се овоТ непокорности и тврдоћи ових људи и оним мукама, коГе су они с презрењем трпили, али у иото време и то вели, да Ге се овим празним мудровањем заразио безумни народ....