Pastir

704

ко1е су подбне оно1 какову осећаше св. Хован претеча у себи. Душа сантиментална или чуствуГућа, без не поколебљиве воље, могла би клонути при таким околностима коге њу дављаху. Душа самољубљива. с карактером, но с малом и слабом садржином, презрела би живот и људе, и само, би се смиГала над оним греховима у коге се топе они кош су њог сувремени. Душа тамна и мрачна исчезла би у атмосфери очагања. Но Хован, — нити 1е био сантиметалан, ни самољубив, а Гош се мање покоравао мрачко! меланколнш. Његова Ге душа била постогана светла, и многим се врлинама одликоваше, а ваш се у овоме и огледа стални карактер „наГвећег од старозаветних пророка.“ Између унутарњег сазнања његовог, и онога што га окружаваше, постаГала Ге страшна не еугласица (дисгармониГа), а баш 1е то и изазвало и усилило енерђшу у то1 несокрушимог и ватреног души. Св. Хован оставља пустињу, тражи људе, и тражи их за то, да им изкаже своге светле мисли, да их обличи за њихову безнаравственост, да их утеши словом божишм, коге им обећаваше скоро избавлење, — али под тим условом да се они покагу и поврате се с лажног на прави и истински пут од кога се беху удалили. Чим Ге народ чуо његове речи, коге беху пуне достоГанства одма Ге се узругао; у њему се пробуди жеља бољог религиозноГ рани, а с презрењем поче гледати на ону релиђиГу когу му проповедаху тадашњи књижевнин,и, и читаве‘стотине и хиљаде поврвише к Ховану у пустињу, само да послушаГу његову науку. Тогдл исхожддше кг ншј( 1ерг(сдлимд, и ска 1уде'ш и сва стрлнл 1ордднсклА (Мат. III. 5. — Марк. I. 5.) Узвишена душа св. Хована Крститеља, постаде као неки центар, кош привлачаше к себи блудећа срца, коГа беху изгубила оно начело коге оживљава дух, срца, кога се налажаху под копреном вечног и не проходећег мрака. Нашнтересниш пункт у историш св. Хована беше таГ, кад се он погггви народу с гавном проповеђу. ОваГ поГав