Pastir

709

братску љубав, сажалење на спрам сирота, чистоту и добродетељ, бдагочестше, но бдагочестиГа унутарње, а не само испуњање Гедних црквених обреда. Он хоће унутрашњег исправдења очишћења срца; он тражи промену, но његова тежња у томе не простире се на спољни положаг човека и дружтва, већ на наравствено стање сваког човека по наособ а и цедог дружтва. Ово 1 е поглед, кош узвишиваше нашег проповедника над свима кош га окружаваху. Фарисеи држаху се спољне справедљивости; Садукеш ослабљаваху требовање нараственог закона; Тесеш, не гледећи на то, што имадтаху леп правац, опет су свошм Фанатичним семператизмом долазили у сукоб са сувременом државом, и удаљавагући се од своте браће, ни су хтели примати учешће ни у дружеским трудовима, нити пак у време опште несреће. Св. Тован, управо води сво1е слушаоце у живот, и у овом случа!у тражи од њих новог наравственог правца. Св. Тован нте се хтео задовољити општом проповеђу о покотању и наравственоГ поправци. Сваком сталежу. па и сваком лицу по наособ, он се стараше да каже то, шта нагбоље одговара њиховим тежњама, и шта може бити за њих нашорисниГе. Вошици, митари и друга лица, кад су чула о новом проповеднику одмах му дођоше и питаху га за савет. Он њима не саветуш да беже у пустињу — као што би саветовали и. п. Тесеш, већ их савету1е да свето испуњаваГу своге дужноти какве се на њих налажаху. Звање митара, бе1аше нашрезрешпе код 1 уде 1 а — на њих Ге гледао народ врло рђаво, и рачуњаше их да су то људи лишени сваке части и срдачне искреноети, људи без сваког карактера. И кад су ти људи; изгубивши савршење кредит у очима народа долазили к Товану и тражили од њега упутства, он им Ге говорио: „немогте притешњавати ни глобити народ онолико узимљите данка колико ге на главу разрезано и тада ге ваш посао чист и добар. „Немо1те остављати свогу службу (говораше он вошицима баш у то време, кад су гу-