Pastir

730

у вароши, нека бежи из ње“ (Лув. 21). Они са епископом своим оставе Терусалим и укдоне се у малу варош Пеллу, близу Хордана. Чудновато беше овде то, да ни Гедан хришћанин нте погинуо у тог ужасног, крваво! воши. Тудеш орабрени успехом, но онекуГући нов нападаг, стану се сад живо спремати за одбрану. Шта више, они на неко време оддоже међу собне распре, и сви укупно заузму се за обште дело. Пошто су избрали себи начелника, стану поправљати порушене стене и куле, подизати нова утврђења, ковати оружше, спремати вошике. У све провинцше разаслави беху веште вође, кошма Ге наложено било да утврђугу градове н да набавља1у све што беше од потребе за одбрану. ГалилеГа 1 е поверена била ТосиФу Флавшу, кош ге после, као очевидац, описао во1ена делања. Из његовог доставерног казивања, ко1е 1е до нас дошло, и црпимо ми подробности о 1уде1ско1 воши. Иашератор Нерон Гако се огорчи, кад чу1е да ге Кестш Галш побеђен и разби!ен; он одма пошље против 1уде1а силну вошку под управом раброг и искусног полководца Веспаси1ана. Веспасшан одпочне вошу у Галилеш, и наскоро савлада млогим варошнма па и ако су ове биле 1ако утврђене; и 1удеш се с нагвећим мужеством бранише. Они се бранише очаГано, предпостављагући да Ге смрт далеко боља и поштенша но робовање у римљане. Во1на беше веома жестока, у њог погине одвећ велики бро! 1уде1а. Тедан град Тотапат, иод управом Тосифа Флавша, држао се око два месеца; у време обсаде погинуло 1е до 40.000 1уде1а, и кад 1е напослетку град био узет, онда су житељи, сакривши се у пећине, сами себе лишавали живота само да не падну у руке римљанима. Само се началник Тосиф Флавш, предао Весписшану, и задобио 1е његову наклоност, предсказавши му да ће он бити император, но таГ његов поступак жигосао га 1е поругом у очима саотачественика. У вароши Гамали, ко!а Ге узета била после дуге и трудне об-