Pastir

714

завапио великн и славни пророк еврегски Исаи1а: „ДкдУе скДАфУи ко гмк, вид кша скћтг келУи:“ И заиста, народи, кош дотле седеше у тами незнања и глупости, но кош погмише здрава начела свете и божанствене науке Христове, угледаше „скћтл келУи,“ просветише се, познадоше високо значење и определење човеково, ко1е дотле понижено беГаше до роба. И наш народ српски, кош некада бегаше чувен и славан, кош за времена свошх краљева бе1аше моћан, а за време свошх царева силан, — са грехова евошх великаша, бехаше по томе за неколико стотина година покривен тамом плача и кукања, тамом самовоље н отимања, тамом гоњења и претуцања, тамом безчастиУа, тамом клања и убиГања, тамом нагцрњега робовања. Ал на данашњи дан, — на данашњи свети дан , гави се, избавлење гедноме делу народа српског и засиГа му сунце миле слободе: на данашњи дан захори се слава српска и чу се далеко за Гуначко име србинско; на данашњи дан освешташе се права крвљу српском стечена; на данашњи дан раскинуше се ланци дугога робовања, србин нрестаде бити роб, србин пође по свого ! мило! домовини. — 0 како Ге велики и пунозначаГан оваГ свети дан у новигог Историш српскоГ, и како дубоким осећањем испуњава душу и срце сваког србина! — Па зато ето и дођоемо у ово божиГе светилиште, да одамо нашшлшу благодарност силноме Творцу васионе, кош управи стопе наших отаца и дедова, кош благослови свето дело руку њихових, из кошх примисмо ову слатку слободу. Нека се дакле данас а и кроз сва потоња времена достогно прославља пресвето и велико име тришостасност Бога у избраном и од њега благословеном народу српском! Но, дуго Ге србин трпио, дуго Ге србин стењао, дуго Ге тиран на српскоГ земљи аговао, дуго Ге страх и безчастте просппао по српско! домовини, достаГе суза потекло,