Pastir

718

а име: доврочинство иди боље да рекнемо милостиња њевова. Милостиња од ваГкада, имала Ге своГе заслуге пред очима неба и земље, 1 ер она има сво1е начело у природно! осетљивости човекова срца. Ми смо тако саздани да поглед на патње и страдања других не може а данас не потресе. Па зато човек, кош никога не љуби, кош ником нечини помоћи, кош не сачуствуГе свом ближњем, или што Ге Гош горе, гледа равнодушно на његове патње и страдања, — такав човек мора бити наравствени изрод у свету, такав човек ниГе достоГан да живи у друштву — не треба да носи име човека! А међу тим ако ми и овлаш бацимо сво1 поглед на доба и друштво коге беше сувремено данашњем светитељу нашем, то на жалост и стпд човечанског рода можемо лако видети, да у већини ово дивно човечанско чуство беше угушено. Римска имперша са свошм деспотизмом довела беше виши сталеж до краГњег везумша а нижи — до краћ ње оскудице и сиротиње. У вишем сталежу благо се просипало без разбора, без рачуна, ал за сиромашка не беше милости, не беше сажаљења. Тедина света црква, добивши слободу да може и говорити и давати што у корист сиротиње, без сумње, ни1е нропуштала ни гедне прилике а да не подигне свог глас у одбрану њихову. И она их заштићаваше и помагаше колико имађаше снаге и средстава нештедећи у исто време са строгом опоменом ни оне, у чишм рукама бегаху богаства и власти. Но зло веома дубоко беше пустило свог корен тако, да се немогаше зауставити, а толи сасвим истребнти. Трговине беху иале, земље занемарене; међу тим непрестани ратови, међу-еобице, грамзења око власти и круне, Гош већма окамењаваху срца поГединих имућних на спрам бедних. НижоГ класи свуда и на све стране бегаху врата затворена, — свуда, само не у цркви, и не код њихових архипастира, нарочито код архапастира мирликиске цркве светитеља НиколаГа.