Pastir

26

дико других црквенских писаца, сасвим су слабо у нижем свештенству распрострта и уважена, те да би њихова дегства у већем ширењу (осетљиво) приметно чинити могда. Хош Геднако има у унутрашњости већи броГ свештеника мирских (попа), коГима ге сво знање у употреби обреда и псадтира ограничено. Побуђење што из њих изтиче скроз духовно ге, и осем голих Форма побожности, остало Ге ван домашага њихове могућности. Борећи се нуждом рад одржања живота као светски човек, радећи земљу као и сељак у чшо 1 средини живи, свештеник се од њега ван цркве само брадом и свештеничком капом разликуГе. С тога не могу ови никакав замашан уплив над народом да заузму, као што бегаху свећеници у раниГем нараштаГу. И монашество ие ста1аше до скора на вишем ступњу са образованости у поштовању као и мирско свештенство, но више због сГашости, ко1а обузимаше монастире, што их оградише стари ерпеки цареви. Из њихове руке примаше србин наградше причешће, а болесник вероваше да ће у њиховом благослову утеху свошх мука наћи. Због тога што срби 1 ако воле таганствено, пређе поштовање божанство снмволички на видљиве предмете, као год што се у осталих народа даваше важност стварима и случашостима (судбини), коге никад ни видели нису у истини, скаске нагстаришх народа на истоку о заосталим траговима пресељавања њихових божанстава и пророка у нагтврђе стене (пећине), тако исто и у Србиш то све оживе опет. Како Аврам у Меки, Мухамед на планини Моршаху код Терусалима, како Спас (Исус) на гори Маслинско! — тако и свети Сава основалац српске народње цркве остави за собом траг свошх стопа у стени код монастира Савинца у рудничком округу. (Стр. 154). 0 духу и ступњу просвете нижега и вишега српеког монашкот свештенства изузев погедине, владике и архимандрите, што се изобразише у Русиш и Аустриш,- о његовом недовољном образовању и узроцима тога