Pastir

44

валити. и На сваки начин, мораше добивеним наклоностима следовати одговараГуће наредбе. Док католичка општина, њена школа, свештеник и учитељ, штићени од Аустрше, као што се до послетка на св. Михољско! скупштини (1867) жаљаше министар Цукић — стоГе без сваких однопша према српскоГ влади, а она ге за наименовање Геванђеличкога пастора и учитеља задобила право на потврђивање. Што Ге се подигла Геванђеличка општина београдска, то 1е проузроковао саксонски капетан, бершки барон Ф. Хердер те се досели 20. породица германских у 1839. год. Досељавањима занатлша умножаваше се они полако (Геванђелици.) Жеља да се устрош самостална општина уважи се скоро, и њу основа и доведе у ред пруски конзуо у Србиш. „Друштво ГустаФ-адолФа за марке,“ даде трошка за изашиљање свештеннка. 1856. год. држаше се доиста прва и права божша служба, а за школу, што 1е оеновао Пастор Граун, посла „ди» 1 накућа“ 1856 год. Геднога учитеља. У 1858 год. кад букну буна у СрбкГи, бегаше тамо та! учитељ г. Виктор, ко1и чуваше младу општину од пропасти, коГа 1о1 прећаше. Кад оде Пастор г Грауи, кога одазва ГустаФ-адолФово друштво, тад на његово место дође, а његовим посредовањем г. Келн свећеник, кога посла централни одбор за унутрашњу миеиГу (пооланство). 29-тог МаГа 1859. год. говораше оваГ човек беседу на своге ступање, кош Ге много привредио београдским Геванђелицима. БожиГа служба обрадова се екоро због сразмерног врло живог саучешћа у подизању четворо глаеног хора за литурђтоко певање а на име за отправљање божићие еветковине бегаше образована Фисхармоника помоћу мале општине од триста душа, сиротне али пожртвователне; Гедна богата народња библиотека о’д при. Гатеља у постоГбини скунљена. Школа добташе ван домашага граница од општина и међу ербима и католицима еве више поверења, док покупшу да се заведе недељна школа за скупљање одрасле младежи, коГа би се поучавада и у-