Pastir

34

га после преступљења као необходан резултат постићи морагу, то се он не би никад решио да учини ово или оно нреступљење. Но он греши зато, што незна и неуме подробно да оцени несрећу кога га затим очеку1е. Дагте човеку правилан поГам о ствари — дагге му да разуме шта ће бити од њега и физички и морално кад се реши на рђав посао, — и ви сте онда одклонили иснред његових очту, и срца, и мисли, сваво искушење ва злу, а тиме и прекратили преступљење у самом извору.“ С развићем давле свести и знања, с развићем правилнога поЈма о свему оном, што ге довро , лепо и поштено зависи и наш морал и наше у њему напредовање. По овоме да би „Пастир“ одговорио на тему, когу у почетку овог говора положи, и према томе изрекао сво1 суд како ли ми растемо и напреду1емо у наравствености, то бн требало да пре свега реши питање: како ли ми стошмо и налредуГемо у науци у опште, и да ли се ова бар код нас развта правилно и еугласно с духом века и с духом нашега народа; или Ге она и код нас ишла путем неправилним, погрешним, и у место да шири и уздиже морал, кварила и изопачавала поГедину светињу срца и душе нашег народа, нашег друштва ?.. „Слаби емо, неГаки смо, код нае нема никавве праве науке" чу1у се код нас у речи и у писму разговори. Претераност ни!е лепа ни у чему, па неваља ни овде. Да смо слабиш, да смо мањи са просветом и науком од других већих народа, кош су ранаЈе почели, па богме више н урадили — о том неће нико ни спорити; но да смо баш. тако беднк и негаки, каво нам се од по1единих људи намеће, и то непостош. Заостали смо од других народа, али нте у том наша кривица. Она лежи у многим епољним околностима, нарочито у нашем историском полож&Гу. Док су други народи у срећнтнм околностима развтали науке, дотле 1е Србик морао непрестако стогати на стражи и одби1ати