Pastir

закон од 28 Фебруара 1861. морао нздати, као политичку нужност само за кратко време али у тврдо! вољи те да у згодниш прилици оманципуГе ХевреГе. Школе за израилћане, потпора за илаћање Рабинера (чивутског нопа.) наименовање од Геврега за чланове општинске у Београду н за сучланове у трговачком суду и трговачко! камери; све су хасни знаци толеранцхпе кнежеве и његове владе. Кад год кнез дели, и шта дели сиротињи, свагда се узимљу Гевреш особито у обзир; на свима кнежевским баловима угошћуГу се и они и њихова се депутацша свагда пршатељеки прима. Кад кнез 29 Марта 1867 полажаше за у Цариград прими он депутациху Гевре1ске просветне општине. Кнежеве речи 1 еврехима бехаху милостиве и отачанске. Српски хевреш захтеваше и опет у кнеза Михашла да се укину закони од 28 Фебруара 1861 год. али не су чинили кораке ннкад те да и стране силе посредуху за њихове жеље. „ АШапсе КгаеЈШсјие ХЈпхуевеЛе 4 ' у Паризу нашла се побуђена да ироузрокухе на повторено захтевање укинуће чивутских закона у Србиш а свохим политичким корацима. Она ее такође побринула н за штампање Брошуре „бНиаБоп с1еб КхаеШеб еп ЗегМе“ на и петицигом (захтев.) тражаше у великих сила те да интервенуху за Хеврехе у Србихи (Париз 20 Фебруар 1967). Израилћани у Србиш не су учествовали у овим корацима „АШепсе — а, „али они га не могаху епречити у томе.“ Ову верву и истиниту хисториГску нретставку одношаха српских израићана кадри би били да допуне следећи докази: у Београду живе до 200 породица израилћанеких а свега 1030 душа. У Шапцу има 20, на Убу 4, у Крагухевцу 2, у Обреновцу 4, у СвилаГнцу 6, у Смедереву 15, у Неготину 2, у Пожаревцу 20 Фамилша. Београдски израилћани образуху од 1863 године само у релиђишзном одношаху самоетално култивно саучесништво београдске варошке општине, у ко1о1 они сва српека грађанска права уживаху. Они шаљу два саветника (члана?) у варошко преставништво, за-