Pastir

61

геднога; казуге равноправноет међу људима, као деце Гедног оца небеског. Док тога небеше, људи ематраху силеџте и отмичаре, као судбом одређене људе за мучење слабих створења. Зато и у етаром веку — веку кад ее беше утрла евест о Бсгу, беху препуне државе самих робова „и тек у средњем веку,“ вели 1едан писац „ускрс Сина божтег, распетог у лицу човека, обасгао ге светлошћу вечне истине иомрчене умове и укрепио их у одпору противу силе.“Зато према преважном позиву свештеничком и према нееумњивог потребитости евештенства у држави, требало би да и наплата њихова са узвишеним њиховим звањем буде саобразна, а не тек да условљава ужитак и понижава достоганство свештениково као и што му смета вршити тачно дужности поверене. Чим се богословигски завод у нас завео, питомци богословски, одма су увидели разлику између начина изучаваних лица за чин свештених од оних у богословиш и оних у манастиру. Хош од тога доба родила се мисао, да стање свештеничко поправити ваља према променутом начину изучавања, и та жеља доби лепог за оно време одзива у увећаноГ тарифи, кога истина за онда прилично поправи стање свештеничко, али на жалост опет, само завађу и мржњу међ пастирима и паством разасу. Народу небеше мило товарити на његова леђа све веће и веће трошкове, па им свештеници крв у очима беху тим више , што морадоше заслугу свогу од народа наплаћивати. Да би се дакле народ са свештенством измирио, скоро од тога доба, почеше свештеници овом, оном приликом говорити о систематичноГ плати свештеничког, и дан данагнњи непрестагу говорити о том, као услову за вршење оних обвеза, коге му без ове вршити нше могуће. Познато Ге досад већ неколико чланака и брошира коге говоре о поправци стања свештеничкога, премда све Гедним духом недишу; али Ге доказ да се осећа нека потреба, когу попунити ваља. ЗнаГу се толике молбенице и од мирскога