Pastir

54

преважну тему наслонио на ,,Символ“ к>ш би д!еци и катихета имали наслона, да нешто чита, да види; а овако ништа боље, већ бубаг те бубаг на памет. — Тако исто теорша о „триличности Бога“ „Гединству Богу,“ и „личним“ своктвима Божихим не спада прше у Катихизис логично; него посље — „членова.“ Колико ли 1е то све стало мука по учитеља и дГецу! Па наши учичељи (бар овамо у ХрвацкоГ( изучавагу њеку њемецку римокатоличку катихетику од римскога редовника (!!) Ту дакле знадемо, да неможе бити разговора о православном духу за нашу д^ецу .... Ето се нам народ Гош бори са репом богомилским („врази сита не плету“,) а римска Катихетика изтргне нам ту срце, те кам уз остале невоље лако погодити, зашто немамо зреле свшести наше народске и вГерозаконске, и — зашто неможе бити у нас одушевлења или пасше у гаколи и посље школе! Д1ецо! пазите даље: Са три прста знаменуГемо свету Трошцу. Реци ти тако Милутине! —- ти ОетоГа! — ти Светиславе! — Рсците сви то ! Пазите на питање: Чим смо вгеру знаменовали? Кажи ти Драгутине! — са часним крстом. Реца то ти Стево! ти Глишо/—ти Гаго ! — Добро. ВГеру знаменугемо са частним крстом. А како знаменуГемо свету Трошцу ? Кажи ти Миле !са три прста. Реците сви то. Добро. Сад већ знадете двше знаменке: Крст — и — три прста. Пазите: Вгера се невиди — зато нам треба знаменка. И света Трошца невиде се — зато нам треба знаменка. (Овђе се може згодно поновити задаћа II: „Частни крст правимо десном руком.“ —„Прва три прста скупимо У Гедно.“) Хош пазите: Кад се прекрстимо говоримо ову молитву: Во има Оцл и Сшд и скатдго Д^х^- Дминг. То ви умгете