Pastir

93

може у часу све бити. За сво то дакле време, неможе свештеник бити заливених уста. 11о овоме дужност захтева, да нарохи1ални свештеник у еваку кућу свогих парохиГана улази,- да се код њих позабави ; да домаће на молитву позове ; да их крстити се поучк; да им значаг наступаГућих празника ивкаже ; и да такове предпостави данима, кош нису црквом за нарочито иразновање установљени, а међу тим они их много боље погатуГу и чуваГу — од нразника владичких и богородичних; да им значаб црквеног богоелужења разложи, и препоручи да у цркву долазе, где ће и вигае што чути и видети. Такав треба да Ге управо свештеник, а такав би био, кад би се на њега сматрало као на човека узвишенога, кот би управо рећи прилике тражио да знање своге покаже, а то би само под нлатом било. Да ли ее тако данас ради? Да ли би такав свештеник одељен био од народа. У данашњем положагу, ако што каквом приликом рече поучително, стотина му гласова одговара: „остав се попо тога посла, та и ђаво зна шта Ге право, па опет неће право да ради; те ми: све знамо шта би ваљало да радимо ама смо немарљива, па немаш ко^м да говориш; дед ти овамо за чим емо ми.“ Тако се говори свештенику у неком друштву, кот 1е дошао да с њима неки еахат ироведе. (Продужиће се.)

Пмсшо проФесора Овербека (извађено из кељнске новине.) Коге иоле пратио извештаге новинароке, та1 1е без сумње могао наићи на казивање: како Ге вишеречени проФесор Овербер пре неколико месеца, долазио у Петроград и там провео дуже време ради договарања о сближењу цркве римске са црквом Руском, или боље рећи — православно источном. А данас, вративши се у Хенглеску, Овербер напечата у реченим новинама сљедеће писмо: