Pastir

110

гоиорити, и што би о своме добиту и трошењу тачан рачун знали, па не би принуђени били испод покривача пружати се, или одвећ тврдичити, те место што треба да су углед парохшанима у свима домаћим и друштвеним нословима они су често предмет исмевања или углед раскалашности. Дакашњи Ге приход парохшски у иравом смислу условљени ужитак, кад добио, а кад недобио, па се опет вели: „свештеници су спахиГе и глобаџте: ако се роди, ако се крсти, ако се венча, па и ако умре, све се плаћа попу. Како дакле да ни!е богат онаГ, кога село рани, кога свет одева.“ А чиновницима, никад се то пребацити неможе, и ако се и ови с леђа народеких млаћаГу; а узрок 1е свему даиашњи начин наплате евештеничке, што сам мора непосредно да тражи од парохшана за сво1 труд наплату па био ова! у радости или у жалости, он тражи своГе. У таквом кредиту стош свештеник код народа, кош га гледа очима пуким презрења и у добру и у злу, чега неби било, кад би плате било. При данашњо! наплати свештенство те у само! неизвесно. сти о своме добиту, и што би се год имало примати, то му 1 е само на перу известно а у ствари не. Данас добше се грош и два, сутра и прекоутра ни то, а кроз неки дан богме добте се и по неки дукат. Док се добшало мало по мало, оно, како Ге долазило, тако 1е и пролазило; потребе се непрестано указугу, а наГчешће оне, на коГе би требало сматрати као на праву глобу н затру, а на њих се опет понагвише трогаи, из узрока што се известно незиа, шта ће се добити кад. Чим се доби1е кош дукат, он одма прави рачун где ће се и зашта што дати. Чешће претегне дара меру; чешће већи рачун од добита излази. У таквоГ прилици или управ неприлици, ако свештеник хоће, да и на рачун онога што ће добити приступи трошку онда мора да Ге чешће у неповерењу код каквог маштора или у дугу и