Pastir

102

свогу убожну децу, худа господа, газде — за се, своге слуге и чељад, начелници— за се и свохе потчињене, васпитатељи и за себе и сво!е васпитанике, богата за убоге, сидни за слабе, образовани за необразоване, стариш за млађе а духовни пастири — за све. Духовни пастири — за све! 1ест! њихова 1е одговорност 00 шптежа ода сви: „геве поставих за чувара дома мога , вели Господ пастиру преко пророка: те тако од теве тражим рачуна за крв грешникову. и (Хезек. 33, 7. 8.) У другоме случаГу одговорност дружтва, дели се за њихове чланове по њиховог шпближоГ свези свиГу њих. Ето тако одговара свака погедина страна за грађане опште отаџбине; поГедине општине у градовима или по селима одговарају опет за своге чланове општине. И ова се одговорност опет мери тим законом: коме 1е више дато од тога се више и захтева. И тако, ако ге цело друштво одговорно због недостатака, греха и преступа свошх чланова: то онда лежи на целом друштву света дужност, да прикупи сву снагу како би их спречавало у њихову развиГању, — да исправља грешну и заблуделу браћу, да утврђуге у члановима свошм епасоносна начела хришћанске наравствености. Ми умемо или се учимо, да се стедињуГемо у свезе , друштва, рггд предупређења бољака физичких какве су на пр. заразне болести; свезама обезбеђуГемо или мислимо да обезбедимо себе од онаености елучаших, као што су на пр. пожари, салузима међусобним ограђугемо се од расипања имања; има у нас свеза рад обезбеђења користи занатлшских, као 1еенаФИ, па има чак и друштава добротворних, има у нас дружина за развтање вештина, — свирке, певања, има научних дружина, има свеза рад обране и развиГања других различитих користи животних. Али нема у нас истинских свеза друштвених рад чувања користи чисто нараствених, за рад наравственог, хришћанског напредка друштва. Све 1е остало дивно, али се не сме да заборави и ово друго; не