Pastir

138

Много пута по вечери, излазаше он прерушен у хаљнне проста вошива, те се крао по улицама и слушао шта зборе они, што мимо њега пролажаху; он хтегаше да дозна у опште како се о тог ствари мисли. Ноћу Ге дозивао Махмуд ка себи људе, кош познаваху тврђе градске, те 1е с њима цртао карту града и његове околине; питаше их каке опреме има град за одбрану. о опкопима, минама, гедном речи о свему, што му требаше да дозна рад постижења цељи. Султану савао шш ваљаше да иридобиГе за се свога даровитог и снажног министра Халил-пашу, кош добиваше богате дарове од Грка и кош Гавно заштићаваше Внзантшу те га с тога Турци прозваше „ђаурским ортаком“ а то ће да рече другом неверничким. И ево Гедном у саму поноћ захте Султан да ка њему дође Халил-паша. Препредени министар предвиде да то неће бити добро, али намах дође код Судтана, но понесе уза се и богате дарове, те да би тиме ублажио срџбу свога старешине. — „Мени не треба ништа твога, рече му Махмуд, 1а ћу да ти и више дам, него ли што имадеш; али молим само за 1 едно а то 1е да ми предаш град (т. ћ Византшу).“ „Господару! одговори министар стежући срце“ Алах (Бог) ти предаде већи и бољи део царевине, он ће да ти преда и град. Мени се предсказуГе, да се Цариград не може отети из твошх руку поред твоге силе; 1 а и сви твош робови жртвоваћемо и крв и имање рад твоге користи; буди у томе уверен!“ Султан се на то умири и рече ласкаво: „погледни на моге узгљавље! Га се превртах сву-ноћ с Гедне стране на другу и не могах да затворим очи ни за Гедан тренут. Молим те не даГ да се подмитиш, него остани господар од свошх речи. Борићемо се с Грцима жестоко; па по вољи алаховоГ и молитви његова пророка, ми ћемо да освошмо град.“ Ово говораше Султан са Халил-пашом на кра1у Декембра 1452 или у самом почетку 1453 год., а већ у Фебруару исте године примаче Махмуд своГу грдну артилериГу