Pastir

154

Међу тим Батаули-паша предре до пролома. Грци му се не могаху одупрети и он уђе у град. Ту се тек отпочне сеча, нагжешћа од свих досад: велмужи, бољари и во 1 воде падаше Гедан за другим. „Бесни Махмуд" пошље сву сво1у силу у град по свима улицама и на сва врата те да иредусретне цара, а сам остане само са Ганичарима опкопан ода свуда и окружен стрелама и копљима. Међу тим цар, као да слушаше вољу божшу, пође у цркву пане на земљу, те мољаше за милост и опрошта! греха, исповедаше се и прашташе са патршархом, са свештенством, царицом и причести се св. причешћем. Кад ге изишао, сав народ што беше у цркви удари у кукање и запевку тако да се Ге мислиш црква тресла и „та1 глас држим допираше до неба “ Излазећи из цркве цар само рече: „ко хоће да страда за цркве Господње и за веру хришћанску, нек пође за мном.“ За тим уз1аше на Фариса, те одлети ка златним вратима где се нада да ће сусрести „непршатеља безбожна.“ Он имађаше уза се свега до 3.000 воГника. Он нађе на капиш силество турака кош мотрише на њ; пође за капиГу али не могаше да прође од силества тела; и изнова га сретаху гомиле турака, те се с њиме клаше док не погибе. „Зар већ не оста ни Геднога хришћанина кош би ми одрубио главу“ говораше цар, кога окружаваху гомиле неверника. И то беху његове потоње речи: у исти га тренутак удари Гедан турчин по лицу, а други од остраг начини му смртоносну рану. Турци не познаше цара, с тога му бацише тело у гомилу од трупина оеталих што изгибоше... Тако пострада благоверни цар Константин за цркве Господње и за православну хришћанску веру 29.-ог МаГа, али Ге своГом руком смлагио, као што говорише неизгинули „безбожници“ више од 600. Турака. Тако се изврши као што Ге речено: „Константин Ге подигао а под Костантином Ге се довршило“... 29-ог МаГа 1453 г. у 6 сахата изГутра, у брзо пошто погибе на бедемима византиГе последњи њен цар, овладаше