Pastir

159

толике множине народа, како изазва себи торжанствену песму ? Приближио се већ празник пасхе. Свако Ге ил из далека или из близа хитило у Херусалим, да на Пасху принесе у храму жртву. И сам Христос у пратњи своих ученика ишао Ге у Херусалим да сам себе принесе на велику жртву за грехе целога света. На путу дозна. да му 1е друг и приГатсљ Лазар у Витаниш, оближњем месту до Херусалима^ умро, те се сврати у Витанту и ту Лазара, кош Ге четир дана у гробу лежао и већ на трулеж ударао, силом Божаства свог из гроба, из мртвих подиже. Кад Ге то нагвеће чудо свршио, пукне глас од уста до уста те многи народ из Худеге дође тамо, „не само Исуса ради, но да и Дазара види, кога подиже из мртвих.“ А кад се прочуге, да Христос долази у Терусалим на Пасху, поврви народ силан на сусрет том божанственом госту. Хедни с гранчицама у руци, други резаше врбицу и бацаху по путу; неки скидаше своге хаљине са себе и простираху по путу, а сви скупа с невином децом погаху победну песму: „Осдинд, сннг? ДдвидовгП Блд* гословен, кои иде у име Господкне, цлр Изрлилев!“ Сваког су упрте биле очи у Христа, сваки хе гледао, да се може до њега прогурати, да види онога, кош оно велико чудо у Витаниш учнни: „Сего рлди и срћте бго ндродг, гако слишл бго, сУе сотворшд знлмен|'е„ Множина народа изГави усклицима свогу радост, па и сами ученици радоваху се с њима, и они с осталим народом славише и у радости хвалише Бога из гласа за сва чудеса што су видели, говорећи: „Осанна, благословенв грндвш!“ А Фарисеш не могоше ни овде мирни бити, но из гомиле народа, осуђиваху поступак пратилаца његових, те му приступе и рекну: „учитељу! запрети ученицима свошм.“ На гато им Исус одговори: „ако они ућуте камење ће повикати.“ Тако се и приближи самим вратима Терусалимским. Древни, славни царски град указао се очима његовим у свог