Pastir

186

митроносцем АрсениГем, на позив Ђерманског цара Леополда, из околине Пећске, Ђаковачке. Призренске и других крене се на 37—40 хиљада породица у ћесарту и настане се по Срему, БачкоГ, Банату и уз Дунав до варошице св. Андрте. Хошт и ире прелазка патртарха Арсента, црква Ге провославна у српском народу пресађена била на левоГ обали Дунава: Срби су се и пре Арсента изсељавали из Србте и насељавали у Срему, БачкоГ и Банату. као што се изселише под Хеленом деспотицом, иод Ђурђем Бранковићем, кад 1е ова1 дао Београд Угрима за неке сремеке и банатскеградове; а особито се млого изселило било Срба за време владе Угарског краља Матте Корвина (преко 500.000). Пресељени срби имађаху своге епископе и архтепископе и слободу богослужења праволавно Источне цркве. По прелзку патртарха Арсента ућесарту са народом, околина Пећске патриарште, остане по готову пуста. Ту се населе дивљи Арнаути вере мухамедове, кош су више били налик на зверове, неголи на људе разумом и слободном вољом обдарене. Срба Ге заостало било неки броГ и то сиротних, на свошм огњиштима чемерним, неброГећи да имаду у себи живота, и стрепећи сваки час од свир^епих Арнаута. Напошљетку намисле и они бежати у ћесарту, да спасавања себи потраже. У 1.737-оГ години, крене се опет неки део народа српског, са свошм патриархом Арсентем IV Шакабентом у ћесаргу. Хедва да 1е и врло мали део народа српског у ћесарту умакао; но буде жртва освете турске. На патриаршски престо, после преселења Арсента IV долазили су за патртархе по већог чести Грци. Њима, као намесницима св. Апостола, ни1е лежало на срцу благостање пастве поверене им и цркве Христове, — но глобили су бхедне христтане, натураГући им велике дацте као димницу, свештеничку мирту и т. д. само да заГазе своГу неситост; а овамо делећи све добити са душманима вере Христове — турцима. То ге трагало до године 1.765-те. Пред-