Pastir

187

пошљедни патригарах био 1е ВасилиГе Бркић србин; а потоњи Хаџи Калинив, за кога неки веле да Ге био Србин и из Гроцке родом , а неки веле да ге био грк из Цариграда. Грци су тежили, да постављаГу у Њ ћи за патриархе српске грке (сви епископи у то време у турског царевини, били су слати из цариграда и то Грци, као што то и данас постош у свима областима турским) а код Срба врло Ге укорењена била мрзост на грке, због оних што пре заузимаху места патриаршеска: Кирила и Гаврила у Пећи кош су врло гнусне поступке чинили 5 ) те тако немогући се сложити, српка патршаршта подпадне под Цариградску, с тим да ова султану за њу плаћа сваке године по 40 кеса новаца (200.000 гроша) данка. Тад се угаси и потоња светлост српске 1ерархи1е и српском црквом у тим крагевима почну руководити грчке владике, коге и до данас тако постош. На сГеверо-источног страни бивше државе српеке, између реке Дрине и Тимока, по попливу мухамеданском, сачувало се православље у српском роду, по самом положаГу места. Високе планнне и брда шумом покривене, коге су таГ простор заузимале, у коге 1е народ српски, за сачувати веру образ и поштење, — оставивши куће своге и имања злоковним отимачима, — умакао био , поетадоше села. Турци се насељаваху само по варошима и варошицама у остављене куће од Срба, укупно живећи и уживагући благовања и рахатлуке у наГвећим раскошима, — па зато и небеху у додиру са србима. Срби су тако могли исповедати св. Христову веру и на миру бити од мухамеданаца за неко време. С друге стране заклањато Ге бГедно српство у свогог В1ери православноГ, свошм Гунацима — хагдуцима, — кош се одметаху у планине, бранећи слободу, и бГедну браћу од турака. На1већи утисак у души бГедног и очаГава1ућег народа српског, за сачувати веру православну, имале су дивне Та5) За обоиду приповеда се да су се потурчили. Гласник IV св. част стр. 46. Беседе ГанићиГа владике страна. 321.