Pastir

204

софигски — и остали свеци наши и манастири, кош се пребро1ати не могу; 1ер ге сваки цар наш подизао по неколико десетина свети храмова Божиш. Но не само цареви и краљеви да су подизали свете храмове; него Ге то исто чинио и народ наш , што сведочи 366 разваљених у само! ђаковачкоГ; 160 на свето! србскоГ гори скопљанске нахиГе и 77 на планини Чичаковици — приштинске и вучитрнске нахте у СтароГ Србиш; што сведоче свуда и на сваком месту србских земаља, на сваком сахату растоГања, по неколико развалина као што су и око нас: овде у Лозници две, у Ковиљачи две, у Трбушници и Воћљаку по Гедна и т. д. Ево дакле у нахкраћим цртицама представи вам браћо цркву нашу ; и у многом броху казаних огромних развалина наших светих храмова, — ви видисте Гад и чемер, тугу и жалост и нахужаснихе робство и уншкеност до скота, нашег народа, од многоброхних разних насилника и агархана. А ово баш и принуди наше ђедове и очеве, под Кочом, Карађорђем и великим Милошем, као и безсмртним ха1дуцима , да се вечно боре и буне противу нахужаенших варвара и угњетача. Као знак тога и као чедо и печат наше мале славе и слободе, видимо овах обкоп око нас, видимо ове свете развалине, кохе смо ради да претворимо у великолепан и диван свети храм наш; кош ће служити на понос и дику вароши Лозници и околним селима, коха га подижу, а на углед осталом целом Српству. И место нам хе зато двохако свето и благословено; хер се на њему проливаше чиста невина и света крв србска, за крст чаетни и сдободу златну. Над гробовима и костима ових праведника и великомученика свети ђедова и отаца наших падших за веру и народност нашу, за наш живот, благо, образ и поштење и на старом светом месту , ево, и опет дижемо светињу, кохом угађамо Богу , вери, нашим очевима и ђедовима, кошх молитве за нас потомке њине, узносе се око престола Божиха, око вечне правде и истине, а ироливена невина и света крв