Pastir

203

СлавониГи. Далмациги , Босни, Херцеговини, Македониш, СтароГ Срби1и, делу АлбаниГе, Тесалиге, ТракиГе и Епира, где Ге Гедан и исти наш народ; унижен и потлачен, утамањен, поробљен и понижен до скота: држим, било би и грешно и неправо. Ми имадосмо и патршаршигу, 1ошт у првом веку после Христа, и патриархе кош седише у данашњоГ Митровици, па кад ову у 4. веку срушише Хуни, они пређоше у Солун, из ког пх у 5. веку премести 1устшан цар римски а родом Србин, у своГе место рођења код данашњег Штипа у Старог Србиш. Кад их из ове вароши у 7. веку протераше Бугари и Авари — турска племена, они се пресељаваше и потуцаше од немила до недрага, све до 11. века док се ненастанише у Охриду, а царевини цара нашег светог Бладимира, кога мучки и на превари 1015. године убише Бугари. Од ове наше обште и свете патршарште у 14. веку а под силним царем нашим Душаном, постала ге наша пећска патриаршша, — ко1у у 18. веку заГедно са маГком гог охридском прождреше Грци, а данас Ге пресва1агу Бугари одкадагући наше епископше: нишку , пиротску , соФшску , радовичку , самоковску, ћустендилску, врањску , радомирску , ихтиманску, егризарску итд. Тако Ге дакле наша црква трпила и страдала, борила се и падала, али нагхрабрши и нагстарнш на свету, наш витешки народ, његова чиста и света вера, његове свете славе и преславе и његова побожност и уздање на Бога — увек чување наше светиње и олтаре, подизаше и красиш е, а поругаене и разваљене поправљаше и обнављаше. Тако ге се чинило од првог нашег цара Свевлада, око 492. год., од Будимира око 650. године после Христа; — па све до пропасти наше под Турке, што сведоче: Хилендар у Светог Гори, свети Прокор пшижски, Гаврило лестновски, Хован риљски, свети краљ Дечански, свети Владимир београдски, свети краљ Студенички, свети Петар коришки, свети Дазар раванички, свети цар Урош јасачки, свети цар Милутин *