Pastir

259

спаеење свога народа. .. то молила од Бога! За примгер дадем Србкињу св. Петку. .. . Одмах прекорим — помодарке!... Евино њушкање по рагу... „Снивање о свиленим дарима“... Причам им познату шесму, како Ге дгевогку нетко клео, да би се неудала: „Док не роди гавор Габукама, „Жута врба грожђем бигелиГем, „Док не види три на небу сунца, „И нечуГе како риба шева.“ А та „проклетница“ брже боље накитила Гавор Габукама Врбу грожђем Ишла од брда до брда, и — видила три на небу сунца Ранила Гутром на воду, те Ге чула како риба шева Тако „сањаГу“ о сватовима — досГетљиво уклоњаГу са себе „клетву“ — само да се брже удаГу!... А непомишљагу на своге прве дужности дГевогачке: на проучену ваљаност — на свог народ и, на Бога! Покажем значење матере и њену љубав према свокн дгеци! „Бога моли Карађорђевица: да1 ми Боже, да родим дГевошу и т. д. Па покажем и значење одгеће. Уз наше лиГепо србско одгело Србкиња Ге и ваљана. За примГер дадем ову шесму: „ЧиГа I’ оно лигепа дГевоГка? „Воду граби с нашега бунара: „На глави гог капа пулиГата ; „Око капе динар до динара; „Око врата ђердан од дуката; „У ирси Ге игла од биљура; „0 рамену пешкир бГеле свиле,„А у руци лагва оковата!“ За тим узмем Ирода цара. Непознаге народа, коме оће да Ге — цар! НеразпитуГе Ирод за промисао божиш; већ се дао на пиће и сваку срамоту Узда се у своГе лукавство и силу — „солдате“, и — „шпи1уне.“ — Ови га вараГу... Г> ‘Л,е чнаду на далеком истоку што се збива у његовоГ др-