Pastir

275

архигереш баве само са црквом!“ Добро добро; али онамо држава гаш и народност те цркве! А код нас Ге ли тако? Нте! Нама би данас и Њемци и Маџари оставили овакову цркву „православну“, а само да се прелиГемо у њихова блажена крила. „Само“ толико На то 1е смГерала „униха“ у ДалмациЈи под владиком тобоже „правоелавним“ Венедиктом Краљевићем; па на то смгерагу и све тежње. Србски народ морамо од ране младости учити, да само сам не баци себе у туђинске вигове, да не заиште нож кошм ће сам себе заклати!... А пдто под „запов1ед“ учинити морамо, то ге друга. II против неправедне заповГеди имаде Л 1 «ека: протест народни! то Ге пасивни одпор. Само на силу нетреба дизати оружГе. Сгетимо се, да нас томе учи наша вхера: Христое рече Петру: „Остави се ножа. ..“ Тако Ге ово , што сам рекао. излив вхере и народнога чуства, а то у нас спада нашре на Катихезу! А односно до докетизма Га кажем дГеци овако: Бог нихе страдао, хер Бог Ге дух, па, не може страдати; него хе чохек само страдао. Христос 1е био Бог и чохек. Тако ето пише и у Катихизму вашем. То су „два хестества.“ — Бог чува нас у страдањима, те тако и могао хе србски народ у тежким мукама сачувати своху вхеру православну. „Страдања су Христа усавршила" — вели лиГепо апостол Паво. Србеки народ у страдању своме научио Ге: да 1е слога од Бога! „Нема брата — док не роди ма1ка.“ Сложна браћа Хуговићи лихеп су примхер нама оставили. На Вука... Србин кука. „Боље иоштен глас, него свилен пас.“ (Свршиће се.)

Црте нз жнвота св. апостола Павла. (по БИСПИНГУ). (Продужење.) 9. Акта првог ваеионског сабора саопштена су нам у Дхеханихама апостолским (15, 6—29). Овде се прича како