Pastir

266

у Евроиу прелазио да себи бољег седитта тражи . и данашњи Срби , живећи укупно са осталим Славенима у земљи Боти , у ко1у су се пређе из Сармациге доселили, крену се и они на Гуго-занад и после многог потуцања, изтерав Аваре, стане се у отетим земљама њиховим и нризнаду над собом господарство грчког цара ИраклгЛа. Унутарња управа, у српском народу тога времена била ге раздељена на жунашме , — и Срби, као и остали доселивши се народи у Европу , били су незнабожци. Сви жупани нокоравали су се хедном; а та! Ге добивао нревагу над осталима, ако 1 е наГвише влаети у рукама имао и ако Ге био наиачи. Многе су се међу.собне распре порађале одтуд, да се и сувише невине крви лило, — а Грци и Бугари мешаГући се V србске ствари, ослабљевали су народа србеког снагу. Све Ге то траГало до друге половине ХН-г столећа, док се шне у србском роду родио жениге , кош постаде врховни господар васцелог Србства, — то Ге Немања, ког 1е и ђермански имп< Ј ратор Фридрих Барба])оса за краља признао, и тиме за вавек скинуо име са србских владара жупан. То се продужавало до половине XIV-г столећа, кад 1е Стефан Душан узвисио Србшу за импершу, а сам се назвао царем: србским. грчким и бугарским. На жалост, ниге дуго србска слава цветала, — издалством Бранковића сурва се србска слава и слобода на Видов-дан 1389. год. Србша Ге за то време била као испробадани мртвац, од нропасти косовске до другог пол столећа ХС-г, док Србишм саевим Турци нису завладали. Све невоље и беде, коге народ србски постигле беху, сношене су са горким уздацима и тужним успоменама на негдашњу славу. Србин сваки остагао 1 е , ма и у робству, веран старим свогим обичашма, кош су му се и у крв улили, и кош тешко, да могу изчезнути из душе и срца Срба, бар за Гош шне столеће. Истина и црква 1 е христова трпила нагвећи ужас и