Pastir

298

друго што иде на то, да се не само свето одржава у србском народу света православна вера, већ и да се вера у побожности и врлинама народа посведочава, да се благољешпе црвве узвишава на сазидање верних и одржава подпуно благочинме, а тим начином заслужите, да се може о вама пред лицем цркве казати без стида, да нше пропао труд и време узалуд око вашега учења. Све што сте добро овде научили, понесите народу од кога сте и дошли зато, да му одавде однееете добру науку; све пак што 1е хрђаво, што 1е развратно , што ге срамотно, што безчести и слаби веру и што ружи побожност оставите овде, где сте имали може бити прилику поред многога што Ге добро видити и што Ге хрђаво што неодговара добрим христтанским обичашма и правилама, па то заборавите а све што сте видили добро, побожно, користно и племенито понесите своме народу, чиш постагете од данас пуноправни чланови. Свагда и свуда имаГте у себи страх божиш , богте се Бога и онде, где не би вас виђале очи ваше власти, па и тамо у даљини и планини савестно вршите своГу дужност, коха се вам повери, нигде и никада ни речима ни дГелима не рушите побожност и морал; него свуда и свагда одржавагте свог карактер богослова позваног да у своме животу служи Богу и ближњима чувањем истине и ширењем добродгетељи чим ћете много допринети спасениГу поГединих људи и целога народа. РаниГе или доцниГе, сви ћете се удоетошти високог чина у друштву људском, поста ћете свештеници. Научили сте већ шта ге то бити свештеником, изучили сте темељно и правила вере и правила христиганске наравствености, па зато не ћу вам то сада повторавати; него нам Ге жеља сва та правила топло положити вам на срце, гер ћете ви, кад вас Бог удостош свештенства постати наши сатрудници, наши помоћници, наше руке } очи и уста, и почем ћете у