Pastir

305

У овом краГу Србте свршава се погреб на оваг начин: Мртваца од куће ноее на носилама, — али та носила ни у чему не наличу на носила, коГа требаГу да свака општина има. Одсечу се две подугачке мотке и ове се исплету са коноицима, па се на те конопце између мотака метне мртвац, кош се опет са конопцем увеже за мотке. Ово чине за то, да мртвац не би са носила сасуљао се и пао, хер су код нас врло велике врлети, а гробља удаљена. Сандук мртвачки праве од две а неки од четири даске. Од две даске а тако и од четири, сандук Ге троугољан, тако да Гедна даска дође с Гедне а друга с друге стране унутарњости гроба, — па пошто се мртвац смести, даске се склопе, и склоп тих дасака, дође право по средини тела умрлога. Исто Ге тако и са четири даске само што се хедна троугољна даска меће више главе. а друга, ниже ногу. Обично у овом краху ништа не мећу под мртваца , осем доњега покрова. У обичаху хе, да се син у отчин, брат у братски, кћи у материн, снаха у свекрвин гроб сахрањухе. Обично то бива после 15—20. године коднас, па кад се нови мртвац у гроб положи, то се костур, пређе умрлог пошто га свештеник вином прелихе, меће поред главе умрлога. Тада, у тах гроб бацаху по хедну пару или три. Бакарна бити несме, но мора од сребра, — а то хе, да онах нови мртвац задовољава и пдаћа старом мртвацу трудбу, што му хе кости пореметио и узнемирио. Исто тако , и ако се каковом домаћину деца не држе, но му мру, чини исто и он при сахрањивању пошљедњег; — плаћахући, као бахаги земљи, да ова с разширеним устима не гута хедног му и похедног мле.денца, но да га у будућа поштеди. Ово хе морало остати у обичаху Срба, хош од пре некрштености њихове, и почем хе празноверно, требало би да сасвим одпадне. Надгробне биљеге праве умрлима свошма или од тоцила, нли од белог студеничког камена (мермера); а неки праве