Pastir

314

и прориче, да ће бити суше три године и 6 месеца и да за сво то време не ће пасти на земљу ни кише ни росе, већ да ће бити глад у целоме кра1у том. Затим с тугом срца према земљи и народу своме одлази он у пустињу да тамо проводи време у самоћи док се гроза божиГа неиспуни над народом. По истеку три и по године долази он опет к цару Ахаву и чудним огњем, кога по сили праве молитве сведе с неба на жртву, обара и Ваала-бога незнабожачког и све његове жречеве, умоливши Бога небеског да опет пушти кишу и росу на људе. Но кад и ово необавести Тезавелу жену Ахавову, већ гош већма огорчи на устанак против пророка, — то ИлиГа опет оставља народ сво! и бежи изнова у пустињу. У дубљини срца свог вапиГе он к Богу: „Узми од мене душу о Боже! ревнуГући поревновао сам о теби; 1ер те оставише синови твоги; олтаре тво!е обрушише, пророке поубшагае. За сад оста Га сам самцит“ (3 цар. 19. 10). Утехе глас допире му од неба: да 1ош има седмн тисАфг људи у Израиљу, кош на праву веру непохулише, кош од истинског Бога неодступише. И ради ових милуГе Бог царство израилско и даГе победу Ахаву над еирским царем, кош се хваљаше, да ће разрушити све градове израилске и одвести у робство и жене и децу израилеву (3 цар. гл. 20.) Благочестиви Хришћани! У овог краткоГ повести ми можемо наћи довољно поуке за све и свакога од нас; но да се коснемо само оног, што Ге као наГглавшне, те да се тако поучимо. И исторта, и искуство, па и свето слово божиГе уверава нас, да тврђег основа за државу па и за породицу нема нити може бити до постогано чување свете миле вере и отачанствених устапова. Ово двоГе везу!е господара с народом, началника с подчињенима, газду са слугом, оца с децом, мужа са женом, брата с братом и свакога суседа са суседом. Разрушите ово дво1е, ви сте онда разрушили све! Хер ко може бити веран господару и отаџбини,