Pastir

320

Сваки домаћин, светца свога кога слави, држи, да му ге заштитник и покровитељ куће и целе имаовине своге; па зато, свака кућа украшена Ге иконом онога светца, кош Ге кући патрон. Иконе су обично од хартше и по већог части грчка рукотворења из Атонске (свете) горе и других места, а има их у доцншем времену и из РусиГе. Обично су пре 50—100 година, иконе разносили и продавади калуђери еветогорски, не примаГући за то у новцу никакове награде, него у жнвадма По богатиш људи давали су за икону по два три вола, по гедног два коња, а сиро* машниш по ко1е говече, овна, козу, овцу, — како 1 е кош у стању био. или како 1е ком жудила жеља за православи1ем. Калуђери су подписивали сву живу чељад породица, а тако и умрлу поради спомена „вденнаго 11 , и те су спискове односиди са собом. Обично се кува панахша светитељима о славама, изузимахући св. Архистратизима као безплотним силама и св. пророку Илиш, кош се у човечшем Нелу уздигао на небеса (књ. IV. цар. гл. II.) а свима се у опште месе колачи, ради ломлења са свештеником. Тада су се и читуле (спомени умрлих, имена) читале, коге 1е требало да буде на задушнице; но ово се у доцнигем времену са свим искоренило, кад су место старих свештеника заузела нека места нови учени свештеници, те свршугу обред нри ломлењу колача, овакови: по влагословењу чита се трисвето. Затим се лева тролар и кондак светом, и тада се сече колач у накрст: лрелше се вином и окрећући свештеник, колач са домаћином лева, троларе : свети мученици, кош довро страдасте и венчасте се молите се Гослоду да ломилуГе душе наше. — Исаша радуГ се, дјева ће зачети и родити сина Емануила, Бога и човека исток му 1е име, њега величагући славимо дГеву. — Слава тели Христе Боже, алостолима лохвало и мученицима радости, кошх 1е лроловшед троица Гединосушна;—ла онда свештеник ломи колач и окреће га три лут. љулећи га и љувећи се с