Pastir

332

н>ем апостола: „что ео ми н внћшнихг сг(дити; нс кнг>трених 2 ли бу сг(дитг; бн1јшних2 жс Богх с^дитг: и измите зллго отг Блсг слм1:х 2 “ (I К0 Р- 12 13); а с друге стране, она ниге имала никакву свезу са оним слољашним здгрджденУемг устд , ко1е ми видимо код цензуре. Бранећи истину одкривеног учења од насртаГа неири1атеља спољних и унутарњих, пастири цркве не само да нису одузимали од свошх противника права слободе говора, већ напротив ради извиђења распре, и сами су их позивали, да Гавно искажу све што имагу против истина хришћанских или против оног, што их 1е цепадо од Гединства цркве. „Ако философи и жреци незнабожачког света имагу веру у свогу ФилосоФигу, у своГу красноречитост, то нека се користе њоме ради опровржења нашег учења: нека га претресу и разберу са свих страна, (види апологшу IV века). Кад насиље непомаже ништа, кад вера наша расте у толико више уколико они чине притиска, то 1е лепше нек се узму за разум и нек дештвуГу путем убеђења. Нек изађу пред нас жреци велики и мали, Фламини , авгури, свештеници, цареви и вође духовенства њихова и нек нас склањаГу да се поклонимо њиховим боговима, нек нас увере да има много богова кош управљаГу васионом и имаГу о њог промисла... нека они све ово докажу. Ту несме бити насиља, Гер у вери приморавање ниге умесно: ту треба дегствовати речима а не бичем, 1 ер тек тако може бити слободе — примити Ге или не примити. Нека они напрежу сву вештину ума свога , нека износе узроке, побуђења и т. под. Ми смо готови да чуГемо све, ма шта они говорили. Нек се угледаГу на нас и поГасне све до подробности. Нек отворе уста сво1а и нек говоре; нек изађу с нама у препирку.“ *) Има ли дакле у свему овом нешто, што би било ма и налик на спољну стегу и ограничење права слободе говора?

: ) Лактанц. бож. наставља ка. V. гл. 20.