Pastir

379

Да будемо светле и душе и лика, Наследници вредни тебе праведника, Те да бездне греха међу нама ниге, Оче ГригориГе!

Духовна цензура. (Свршетак.) VI. После оног што 1е до сад речено на овоме месту о цензури, остаГе Гош наспоменути и нека саображења политичког сво 1 ства. Многи мисле и говоре: „ да се државно 1 'единство условљава Гединством господствуГуке цркве , и да Ге по овоме дужна држава сва могућа средства употребити како да се спрече сва мнења, коГа би ма у чему могла нарушити то Гединство. А за постићи ову цељ захтева се држати Гаку и строгу цензуру.“ Ко ниГе добро познат с историшм цркве, вели руска „сувремена лћтописЂ“ таГ би лако могао примити за истину горепоменуте саобража!е. Но они незначе ништа за оног, кош 1е пратио историгске догађаГе и коги има пред очима безброше примере односеће се на предмет, о коме се овде говори. Каква средства нше употребљавала инквизицига да подави разна мнења, коГа се не подудараху с учењем римске цркве, па шта изађе из тога? Зар ратови 16-тог и 17-ог века нису били посљедица тога, што се нагло чинио притисак у слободи мисли и говора а с цељу да се одржи политичко Гединство? И зар се ово Гединство не рушаше све више и снажнше, уколико се иоГедини људи стараху, да измисле све боља и снажнша спољна средства за одржање његово?.. Да, време Ге већ признати, да се снага и трахашност државе не зида на ропству и деспотизму народа, племена и посебних лица, већ