Pastir

421

дова, кош се нимадо необзиру на то , што Ге грађ. законом забрањено да се о празницима и недељама ради. До душе, има кметова кош доста и мотре да се о празницима неради , али су такови врло ретки ; те тако кад се у опште узме, може се рећи да народ не држи празнике као што хришћанима долику1е. (Та помислите молим вас, кад Власи други дан Ду’ова копаГу кукурузе!). Да би се народ с гедне стране навикао , да непразнуГе „бабске празнике", а с друге пак , да не ради у дане, кош су црквом опредељени за нразновање, — нагбоље могу приномоћи среске старешине , гер се њихова реч у народу лепо слуша. А осим њих могу доста и свештеници учинити, али то онда кад се из садањег положага извуку, 1ер ми у више прилика говорисмо , да се свештеници засада у народу не слуншу. (Наставиће се.)

Чудотворно пронађење. Начелник окр. алексиначког доставио Ге до знања г. министру унутрашњих послова сљедугући чудновати погав у реченом округу, коме се научењаци овог доба чуде, но коме се клања и служи благогов^ешо чувство хришћанина. „Нека Наста, пише окруж. начелник к г. министру под 10. гул. т. год., жена Проке Костића пољака из Бање, пре месец дана по неким знаковима кош су мн се по уму показивали, пронашла ге у атару обштине бањске, до саме границе атара села Ресника, више воде рипањске у месту званом „Манастиришче“ собом копаГући (у чему су 1е и остали људи драговољно и без ичиГе заповести подпомагали), неку зидину у земљи кога по све изгледа на слику некадашње цркве или манастира. раде никакав носао, а на све друге празничне дане: преду, шиГу, везу, перу кошуље и т. д.