Pastir

415

Спаситељ 1 е наиаче протуманио кад Ге рекао : „Што ти шпе мило , не чини другоме." Ни1е Бог рекао чоеку да жену своГу здостави; већ Ге Бог рекао да чоек своГу жену пошту1е као друга свога, да Ге храни и од зла брани као своГе тгело. ЛиГепо србска мати савгету1е своГу кћер: „Б 01 се Бога па мужа.“ Милована жена не ће ти бити лукава ни нев1ерна. Само злостављена не1ач помаже се лукавством против своиГе крвника. Тако 1е у кући — тако у држави. ПовраћаИе, браћо, стари ред у ваше нове куће. На домаћи се неред љуте тужбе подижу. Немо! брате, снау просити меденом бетедом, а дочекати грком вечером. Ако ти 1е снага догала у кућу, она 1е дошла да снауГе, а нше дошла да робуге. Правично подиГелите домаће послове. па право ди^елите ако само залога1 1едан имате. „Гладна 1е снаша татица.“ Ви стари, старите у памет. Ви млади, не потирите стида и поштења. Нек вам Ге свима свагда на памети св. Петка, ко!а Ге Србкиња била, и, посветила се за сво!а добра дела. Сложан народ царевине гради! Збору1 народе, али — у збору и договору. Договор ће доншети срећу и благослов, а штшство срам и греоту! За туђу се муку не приваћа!: туђа мука готово проклетство! Амин.

Б Е С Е Д А на параетосу погинувшим хришћанима на острву Кандиш. (говорио у лозничког цркви Дим. Поповић свешт. ковиљачки.) Сладак 1е живот, мили су бели дани, красан 1е век, нашег земног бића. — Но само ти, света слободо, Творцем дарована, уливаш човеку милину, сладиш му дане његовог живота, без тебе живот 1е наш црном тугом покривен, преиспуњен жалошћу, напуњен Гедом и чемером. — Зар може човеку што несноснше бити, но кад види, да га њему раван презире, кињи га и гази, — кад види, да крвљу стеченом