Pastir

436

иобуђења — тако, да извесни радови, гледећи на темперамент, бива1у лакши за Гедног а тежи за другог. Па са чим би обГаснили оваг различан уплив због телесних сокова на вољу и дегателност човека, ако не с оним што пре рекосмо ? Но и то нте све. Главни орган, коги прати и спроводи душу, то Ге еистема живада. А овде се нарочито да 1е видети, како се дух потчињава бездушном вештаству: кад ослаби система живаца, онда се мења обични норедак деГателности душе и она често долази до губитка свести , као што то бива да речемо у сану. Повреде се на прплику неки живди у мозгу, и душа губи могућност да изнесе на видик оне снособности, коче су деЈетвовале с помоћу ових живаца. Повредн ли се цео мозак, — и сами ђени пада на степен безсловесног животног. А шта све ово доказуге, ако не зависност душе од тела над Ге она у телу ? Код оваквог непссредног однонша између душе и тела, шпе могуће да све оно, што само деј-етву^е на тело, не деГствуГе у исто време и на душу. Тело, коГе Ге добило своГе биће из општег лопа природе, мора и у условима, ко 1 а подржавагу његово биће, зависити од опште природе. По ово» 1 е и душа, коГа тако зависи од тела, мора и по неопходности ову зависност да одбта на себи. Ова или она страпа, кад да1е ружне услове да постане и опстане тело, одређуГе у исто време и начин, кошм ће дештвовати на њега спољашна природа. Дакле клима, према овом одноншу душе к телу, мора да има одношаГ и к души. Ваздух, као главан услов растителног и животног живота, свошм растварањем стежући или разширавагући скважине на телу, потпомаже или одмаже у физичком развићу човека, коГе бива по оним истим законима органичког развића, кошма подлеже и остала суштаства царства растителног и животног. По овоме нигде развиће организма људског це бива тако полако^ и тихо, као у климама суровим , где