Pastir

433

на врх њега скочити и чини му се да Ге жив. Добром човеку то се никад не догађа небоГ се, гер му ге савест мирна. Неверуг, кад си болестан да ти помажу записи, баГање, вилање , чарање и т. д. Они лекари то раде, не раде у корист народа , него за корист своГе кесе. Ако те што заболи, тражи да ти свештеници свете масло (елеосвештеше), или молитву да ти коги очита, и тражи лекаре кош лече лековима и травама, а не чарањем и багањем. Неверуг да не ваља прести у очи среде и петка (само ако нте иразник). Неверу1 да се због тога могу хаљине омгенити и распасти. Неверу 1 ни то што говоре да ге несретно ако зец или жена преко пута пређе. Неверу! да се запреда пут кад жена преде у време ручка или вечере и т. д. То ништа жива истина шие, то Ге су1еверше, то су све сама измишлења, Гедном речи: што год нема у светом писму — неслушац и што 1е год чарака неверуг да може помоћи ни наудити, елободно реци: Господк мнћ помофникг , не у В0ИСА чт0 сотк л рит2 чглок^кг; — даље: и лза воззрк нл крдги моа . (Пс. 117. ст. 6 и 7). Т. I. кад ми 1 е Бог у помоћи, кога ћу се бо1ати? не бошм се ни чега, ништа. Ми хришћани и не знамо ценити своге високо достотанство, ми смо се удостошли велике благодати да се деца божи1а назовемо (Хов. гл. 3. ст. 1), освештани смо светим ташама, ограђени добрим анђелима коги нас чувагу, наоружани частним крстом; само ако будемо боље ценилн своГу веру него икакво земаљско благо, ми се можемо свошм именом поносити. Ја, будући Србин православне вере, ако ми ко рече: нагазићеш, урећи ћете ко и т. д. зар да се плашим ? не, не, не бошм се Га тога! нек се од тога плаши она! кош нема горесноменути своГства, кош велим нше хришћанин, кош не веру1е да Ге Бог у три лица: таг нек се држи на опрезу, та 1 се има чега богати, Гер нема правог богопознања, у мраку 1 е невГери1а па зазире. Брате Србине! украси твоге прси знаком крста хри-